Dovoljna je samo jedna fotografija nasilja da bi postala vest, dovoljan je samo jedan udarac da bi postojalo nasilje.
Svaka treća žena doživi fizičko ili seksualno nasilje. Da, svaka TREĆA. Poražavajući podatak, a da ne pričamo o mentalnom nasilju koje nekad može izazvati i ozbiljnije posledice. I dok mi čitamo vesti i sažaljevamo ili osuđujemo, misleći da su te stvari daleko od nas, neko nama, možda blizak, trpi neke oblike nasilja.
Da se razumemo, bilo je nasilja i ranije, samo se nije toliko pričalo o tome. Nisu postojale društvene mreže, niti ovoliki broj medija.
Naše prabake i bake trpele su nasilje, jer su bile primorane da žive sa čovekom koga, u večini slučajeva, nisu same birale. Saznanje da nisu smele da odu od nasilnog muža, da se vrate kući jer im roditelji nisu dozvoljavali, u meni je izazivalo i bes i tugu u isto vreme. Pomišljala sam, kakvi su to roditelji koji će pre dozvoliti da im dete pati, nego da ga prime u kuću. Pravdali su se siromaštvom.
Ovakvi primeri nisu nam ni danas strani ni daleki. I dalje imate roditelje koji će savetovati ćerku da ostane sa mužem po svaku cenu, jer, bože dragi, ako se vrati kući, šta će reći komšije. „Šta će reći komšiluk“ glavni problem u Srbiji. Zar je ogovaranje komšija važnije od sreće vašeg deteta? Ne, nikad nije i ne treba da bude. Dobar roditelj to zna.
Nije sramota biti žrtva nasilja, sramota je prećutati i ne pomoći žrtvi!
Mnogo je razloga zbog kojih žena opravdava to što ostaje sa nasilnikom. U većini slučajeva taj razlog je ljubav. Prvo, nije mi jasno kako možete da volite nekog ko vas je udario. Drugo, muškarac koji vas zaista voli, nikad ne bi dozvolio da patite. I ako vam kaže da će se promeniti, da će biti bolji, ne verujte. Ako vas je udario jednom, šta ga sprečava da to uradi i drugi put? Nasilnik ostaje nasilnik.
Mnoge žene ne prijavljuju nasilje jer se plaše, kako za svoj, tako i za život bliskih osoba. U tom slučaju izuzetno je važna podrška najbližih, ali i raznih institucija koje će ženi pružiti sigurnost. No, kako to u ovoj državi sve klimavo funkcioniše, strah je jedan od bitnih razloga zbog kojih žena ne napušta nasilnika.
Postoje porodice koje uče svoje ćerke da prema mužu treba da budu ponizne, da ćute, spuste glavu, odgovaraju kad budu pitane i imaju odnose i protiv svoje volje. Ne, drage moje, tako ne izgleda brak.
Brak je zajednica dvoje, veoma ravnopravnih ljudi, koji su zajedno jer se vole, jer im je lepo da provode život zajedno. Brak je zajednica u kojoj se dogovarate, poštujete i uvažavate.
Zato, ako poznajete osobu koja je žrtva bilo kakvog nasilja, posavetujte je da to prijavi. Time činite prvi korak u borbi protiv nasilja.
*Smatram da je važno da se beauty zajednica uključi u borbu protiv nasilja!
Dođite na Trg Republike, u subotu 14.2. u 12h!
Budite jedna od milijardu koja će ustati protiv nasilja nad ženama!
No comments:
Post a Comment